Како уче деца и одрасли и шта нам wug тест открива о граматици

Деца науче да ходају, говоре и возе бицикл, а да никада не отворе упутство. Одрасли обично прво желе упутство. Ниједан од та два начина није погрешан: деца и одрасли једноставно уче другачије. А када је реч о учењу новог језика, та разлика је важнија него што већина људи мисли.

Како уче деца

Деца уче радећи. Покушавају, падају, смеју се и покушавају поново. Нико четворогодишњем детету на бициклу не објашњава равнотежу; дете једноставно вози док не успе. Највећи део тог учења одвија се а да дете то и не примети. Истраживачи то називају имплицитним учењем: мозак из искуства сам препознаје обрасце, иако му их нико не показује.

Бебе су у томе запањујуће добре. У једном познатом експерименту бебе од осам месеци слушале су само два минута низ измишљених слогова. После тога већ су умеле да препознају који слогови заједно чине „речи“, искључиво на основу тога колико су често слогови следили један за другим (Saffran, Aslin и Newport, 1996).

Деца уз то имају две ствари на својој страни: време и то што се не плаше. Дете годинама живи окружено људима који му показују, понављају и исправљају га, а других обавеза готово да нема. И детету не смета када нешто погреши.

Како уче одрасли

Одрасли уче другачије. Ретко када нешто само упијају. Желе да разумеју. Ново знање повезују са оним што већ знају, прате објашњење, држе у глави неколико корака одједном и размишљају о томе како најбоље уче. Нико не научи да вози тако што годинама седи у колима и посматра. Човек иде у ауто-школу, учи саобраћајне прописе и шта ради која педала, а онда вежба док све не почне да иде само од себе.

С друге стране, одрасли имају мање времена, више ствари које им одвлаче пажњу и често већи страх од грешака. Њихова снага је разумевање, а најбрже уче када могу да га искористе.

Шта то значи за језике

Нигде се та разлика не види тако јасно као код језика. Свако дете научи матерњи језик без иједног часа граматике. Хиљадама сати га слуша пре него што изговори целу реченицу: за доручком, у кади, пред спавање, дан за даном. Зато многи одрасли верују да би нови језик требало да уче „као дете“, само слушањем и понављањем.

Али да бисте учили као дете, биле би вам потребне и године слушања које дете има. Да бисмо видели шта одрасли могу да ураде уместо тога, вреди погледати шта деца заправо понесу из свих тих сати. То показује једна мала плава птичица из 1958. године.

Птичица по имену wug

Америчка психолингвисткиња Џин Берко, данас позната као Џин Берко Глисон, објавила је 1958. године студију која је постала једна од најпознатијих у лингвистици. Деци од четири до седам година показивала је једноставне цртеже бића и радњи који не постоје. На једној картици била је мала фигура налик птици: „This is a wug.“ На следећој су биле две такве: „Now there is another one. There are two of them. There are two ___.“

Деца су одговарала „wugs“. На другој картици био је човек који „зна да рикује“ („knows how to rick“), а исто је радио и јуче. Шта је, дакле, радио јуче? „He ricked.“

Звучи банално, али није. Ниједно дете није могло раније да чује те речи, јер их је Берко измислила. Деца нису имала шта да понове. Да би рекло „wugs“, дете је морало да зна правило (за више од једног додаје се -s) и да га примени на реч коју је тог тренутка чуло први пут. Деца не сакупљају само речи. Она сакупљају правила. То се чак може и чути: у једном тренутку деца која говоре српски почну да кажу „плакам“ уместо „плачем“ и „добрији“ уместо „бољи“. Пронашла су правило и сада га примењују свуда, чак и тамо где му није место.

Пробајте сами

Ево две измишљене речи, направљене онако како је Берко правила своје, овог пута на српском. Ставите сваку у облик који реченица захтева. Тест најбоље функционише ако вам је српски матерњи језик, јер тада показује шта знате иако то никада нисте учили.

Правила знате, чак и ако их никада нисте учили

Јесте ли погодили обе? Изворни говорници то готово увек успеју, често без иједне секунде размишљања. Ипак, то се не подразумева: деца у истраживању Џин Берко мучила су се са неким речима. Код „tass“ многа су рекла „two tass“, а већина још није умела да од „bod“ направи „bodded“. Неки делови система тек касно дођу на своје место.

Па ипак, правило пре теста вероватно не бисте умели да објасните. Облик речи која не постоји нисте могли да научите напамет. Сами сте га направили, а за то сте морали да примените правило. Многи за себе кажу да су „слаби из граматике“. Wug тест показује супротно: знати језик значи знати његова правила, без обзира на то да ли умете да их именујете или не.

Зашто одрасли треба да уче правила

Као дете сте правила свог матерњег језика сами сложили из година слушања. Када као одрасла особа учите нови језик, тих година немате. Али имате нешто што деца немају: неко вам може објаснити правило, а ви можете одмах да га примените. Истраживања показују колика је та предност.

• Када су се породице које говоре енглески преселиле у Холандију, тинејџери и одрасли су у првим месецима брже напредовали у холандском од мале деце. Најмлађи, узраста од три до пет година, постигли су најслабије резултате (Snow и Hoefnagel-Höhle, 1978).
• Преглед 49 студија о настави језика показао је да су ученици којима је правило објашњено напредовали знатно више од оних који су видели само примере (Norris и Ortega, 2000). Каснији преглед 41 студије дошао је до истог закључка и за једноставну и за сложену граматику (Spada и Tomita, 2010).
• Међу мађарским имигрантима у САД који су стигли као одрасли, они ретки чија је граматика била једнако добра као код оних који су дошли као деца имали су нешто заједничко: изразит таленат за анализу језика (DeKeyser, 2000). Одрасли који стигну до самог врха успевају у томе захваљујући разумевању, а не тако што језик упијају као деца.

Зашто правило треба да буде на првом месту

Одрасла особа која учи само из примера мора да погоди правило које стоји иза њих. Понекад је претпоставка тачна. Често је тачна само упола. Неко ко учи шпански чује libros, casas и mesas и закључи да се множина у шпанском гради једноставним додавањем -s. Онда наиђу papeles и ciudades и претпоставка пада у воду.

А свака претпоставка се увежбава. Мозак јача оно што понављамо: сваки пут када употребите неки облик, веза која стоји иза њега постаје мало јача, без обзира на то да ли је облик тачан или погрешан. Ако месецима вежбате погрешну претпоставку, стварате погрешну навику од које ћете касније морати да се одвикавате, а одвикавање је теже од учења. Ако почнете од правила, свака реченица коју саставите од првог дана јача исправан образац. Примери онда раде оно што најбоље умеју: претварају правило у навику, све док вам не почне да иде једнако лако као одговори у тесту изнад.

Правила, дакле, не замењују примере. Она им дају правац. Деци су потребне године да открију правила у ономе што чују. Одраслима их неко може једноставно рећи и тако им уштедети те године.

Како LENGO то примењује у пракси

Зато свака лекција граматике у LENGO-у почиње правилом: кратко објашњење, затим примери, па вежбе у којима сами примењујете правило, баш као у wug тесту. Речи које учите враћају се у све дужим размацима, непосредно пре него што бисте их заборавили, па правила и речник расту заједно. Лекције граматике за свих 29 језика можете да прегледате управо овде, на сајту.

Следећи пут када помислите да сте слаби из граматике, сетите се wug-а. Већ знате више правила него што мислите. Научите следеће, увежбајте га и ускоро ће вам долазити једнако природно.

Извори

• Berko, J. (1958). The child's learning of English morphology. Word, 14, 150-177.
• Saffran, J. R., Aslin, R. N., и Newport, E. L. (1996). Statistical learning by 8-month-old infants. Science, 274(5294), 1926-1928.
• Snow, C. E., и Hoefnagel-Höhle, M. (1978). The critical period for language acquisition: Evidence from second language learning. Child Development, 49(4), 1114-1128.
• Norris, J. M., и Ortega, L. (2000). Effectiveness of L2 instruction: A research synthesis and quantitative meta-analysis. Language Learning, 50(3), 417-528.
• Spada, N., и Tomita, Y. (2010). Interactions between type of instruction and type of language feature: A meta-analysis. Language Learning, 60(2), 263-308.
• DeKeyser, R. M. (2000). The robustness of critical period effects in second language acquisition. Studies in Second Language Acquisition, 22(4), 499-533.