Zum Inhalt springen
Serbisch · Pronomen

Свој: das eigene

свој ist das reflexive Possessivpronomen. Es bedeutet „sein/ihr Eigenes“ und bezieht sich immer auf das Subjekt des eigenen Satzes zurück. Es wird wie мој dekliniert: свој, своја, своје, своју, свог(а), свом(е), својим, својом, својој, својих…

Nach quantifizierten Subjekten wie сваки, свака, свако, сви, нико muss im Serbischen свој verwendet werden. Die gewöhnlichen Possessivpronomen његов, њен, њихов würden auf eine andere Person verweisen:

  • Сваки отац воли своје дете. (Jeder Vater liebt sein eigenes Kind.)
  • Сваки отац воли његово дете. (Jeder Vater liebt sein Kind – gemeint ist das eines anderen Mannes.)

Свој stimmt mit dem besessenen Ding überein, nicht mit dem Besitzer: Свака жена има свој посао (weiblicher Besitzer, männliches Substantiv). Dasselbe Wort gilt für jeden Besitzer: Сви су донели своје књиге. (Alle haben ihre eigenen Bücher mitgebracht.)

Beispiele

  • Свако има свој укус.
  • Сваки ђак чува своје књиге.
  • Нико не зна своју судбину.
  • Свака држава има своју заставу.

Jetzt bist du dran

Сваки родитељ воли (његов) дете.Lösung anzeigen
Сваки родитељ воли своје дете.
Свако има (његов) мишљење.Lösung anzeigen
Свако има своје мишљење.
Нико не воли да губи (његов) новац.Lösung anzeigen
Нико не воли да губи свој новац.
Сви су донели (њихов) књиге.Lösung anzeigen
Сви су донели своје књиге.
Свака мајка воли (њен) децу.Lösung anzeigen
Свака мајка воли своју децу.
Сваки ученик има (његов) клупу.Lösung anzeigen
Сваки ученик има своју клупу.
Нико није заборавио (његов) кишобран.Lösung anzeigen
Нико није заборавио свој кишобран.
Свака девојка је донела (њен) торбу.Lösung anzeigen
Свака девојка је донела своју торбу.
Свако дете има (његов) играчке.Lösung anzeigen
Свако дете има своје играчке.
Сви путници морају да покажу (њихов) пасош.Lösung anzeigen
Сви путници морају да покажу свој пасош.