Zum Inhalt springen
Serbisch · Gegenwart

Verneinung: нисам, немам, не знам

Im Serbischen ist не (nicht) normalerweise ein eigenes Wort vor dem Verb: не знам (ich weiß nicht), не разумем (ich verstehe nicht), Она не пије кафу.
Zwei Verben sind anders: Die Verneinung verschmilzt mit ihnen zu einem Wort.

  • бити → нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису: Нисам гладан (Ich bin nicht hungrig).
  • имати → немам, немаш, нема, немамо, немате, немају: Немају деце (Sie haben keine Kinder). Das Fehlende steht meist im Genitiv.

Sage nie не сам oder не имам. Anders als сам ist нисам betont und kann daher einen Satz eröffnen.
Die Vergangenheit wird mit сам, си, је… gebildet, ihre Verneinung nutzt daher dieselben verschmolzenen Formen: Нисмо знали (wir wussten nicht), Није звала (sie hat nicht angerufen). Doppelte Verneinungen sind normal: Нисте ништа рекли.

Beispiele

  • Нисам гладан, хвала.
  • Немамо времена за то.
  • Не знам где је станица.
  • Они нису дошли на час.
  • Нажалост, немам новца.

Jetzt bist du dran

Ја (не бити) гладан.Lösung anzeigen
Ја нисам гладан.
Ти (не бити) уморна?Lösung anzeigen
Ти ниси уморна?
Он (не бити) код куће.Lösung anzeigen
Он није код куће.
Ми (не бити) из Београда.Lösung anzeigen
Ми нисмо из Београда.
Ви (не бити) у праву.Lösung anzeigen
Ви нисте у праву.
Они (не бити) студенти.Lösung anzeigen
Они нису студенти.
Ова соба (не бити) велика.Lösung anzeigen
Ова соба није велика.
Моји пријатељи (не бити) овде.Lösung anzeigen
Моји пријатељи нису овде.
Ја (немати) бицикл.Lösung anzeigen
Ја немам бицикл.
Ти (немати) кишобран?Lösung anzeigen
Ти немаш кишобран?